ЦРКВА БОГОРОДИЦЕ ЉЕВИШКЕ

Призрен, некадашње римско и византијско насеље, од почетка XI века помиње се као седиште епископије. У саставу је српске државе крајем XII века, а затим непрекидно од почетка XIII (за владавине Стефана Првовенчаног) до средине XV века. Важно трговачко средиште и чвориште путева за Пећ, Косово, Тетово, Скопље и Зету, град је нарочит значај добио у време краља Милутина и царева Душана и Уроша. Неко време је био престоница српске државе. Под Турцима је био од 1455. до 1912. године, када је поново ушао у састав Србије.

Црква Богородице Љевишке, у старом делу града, најважнији је од многих споменика културе у Призрену. Подигао ју је краљ Милутин 1306-1307. године, на темељима византијске базилике у којој је, како се претпоставља, било седиште епископије.

Призрен, црква Богородице Љевишке

Једна од најлепших српских средњевековних цркава петокуполна је грађевина, настала спајањем првобитне тробродне базилике, од које су сачувани бочни зидови, и крстообразног храма са спољном припратом изнад које је постављен двоспратни звоник са две бочне капеле. Вешти и даровити протомајстор Никола испољио је своју градитељску способност како у просторном и конструктивном решењу, тако и у декоративној обради фасада зиданих наизменичним редовима опеке и сиге, уз употребу керамопластичних елемената.

Од старијег слоја фресака с почетка XIII века, у духу комнинске уметности, сачуване су: Свадба у Кани, Исцељење слепог и Богородица са Христом Хранитељем. Остали живопис, у стилу ренесансе Палеолога, настао између 1307. и 1313. године, дело је даровитих сликара с Михаилом Астрапом на челу. Веома изражајни портрети Стефана Немање као монаха (Симеона Мироточивог) и краља Милутина, као и фигуре Стефана Првовенчаног и Св. Саве у архиепископској одежди, налазе се на зидовима припрате. Спољна припрата садржи, поред осталог, ликове српских архиепископа и призренских епископа.

Симеон Мироточиви

Рођење Св. Николе

Турци су 1756. претворили цркву у џамију и дебелим слојем малтера прекрили фреске које су поново откривене приликом истраживања и конзерваторских радова 1950-1952.