|
||||||||||
ЦРКВА БОГОРОДИЦЕ ЉЕВИШКЕПризрен, некадашње римско и византијско насеље, од почетка XI века помиње се као седиште епископије. У саставу је српске државе крајем XII века, а затим непрекидно од почетка XIII (за владавине Стефана Првовенчаног) до средине XV века. Важно трговачко средиште и чвориште путева за Пећ, Косово, Тетово, Скопље и Зету, град је нарочит значај добио у време краља Милутина и царева Душана и Уроша. Неко време је био престоница српске државе. Под Турцима је био од 1455. до 1912. године, када је поново ушао у састав Србије. Црква Богородице Љевишке, у старом делу града, најважнији је од многих споменика културе у Призрену. Подигао ју је краљ Милутин 1306-1307. године, на темељима византијске базилике у којој је, како се претпоставља, било седиште епископије.
Једна од најлепших српских средњевековних цркава петокуполна је грађевина, настала спајањем првобитне тробродне базилике, од које су сачувани бочни зидови, и крстообразног храма са спољном припратом изнад које је постављен двоспратни звоник са две бочне капеле. Вешти и даровити протомајстор Никола испољио је своју градитељску способност како у просторном и конструктивном решењу, тако и у декоративној обради фасада зиданих наизменичним редовима опеке и сиге, уз употребу керамопластичних елемената. Од старијег слоја фресака с почетка XIII века, у духу комнинске уметности, сачуване су: Свадба у Кани, Исцељење слепог и Богородица са Христом Хранитељем. Остали живопис, у стилу ренесансе Палеолога, настао између 1307. и 1313. године, дело је даровитих сликара с Михаилом Астрапом на челу. Веома изражајни портрети Стефана Немање као монаха (Симеона Мироточивог) и краља Милутина, као и фигуре Стефана Првовенчаног и Св. Саве у архиепископској одежди, налазе се на зидовима припрате. Спољна припрата садржи, поред осталог, ликове српских архиепископа и призренских епископа.
Турци су 1756. претворили цркву у џамију и дебелим слојем малтера прекрили фреске које су поново откривене приликом истраживања и конзерваторских радова 1950-1952. |
||||||||||
Подаци објављени на презентацији www.zaduzbine-nemanjica.rs могу се користити само у некомерцијалне сврхе, уз обавезно навођење ауторских права |
||||||||||