ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ

Ђурђеви Ступови у Старом Расу, један од најстаријих манастира у некадашњем престоном подручју средњевековне Србије, који је подигао Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана, својом силуетом доминира долинама Рашке и Дежеве. Манастир је подигнут на самом врху истакнутог узвишења, а особена архитектура цркве Светог Ђорђа са две куле звоника - стлпа - одредила је каснији назив и цркви и манастиру - Ђурђеви Ступови.

Према казивању његовог биографа и сина, потоњег српског краља Стефана Првовенчаног, Немања се за време свога заточеништва у једној пећини заветовао да ће изградити храм и посветити га Светом Ђорђу, коме се током живота молитвеним речима више пута усрдно обраћао за помоћ. Пошто је преузео врховну власт у српским земљама (1166.), Немања је отпочео градњу манастира. Црква је завршена 1171. године, како сведочи ктиторски натпис на западном порталу храма. Нешто касније, око 1175. године, црква је и осликана, а манастир је одмах стекао велики углед као прва владарска задужбина династије Немањића.

Иако је Стефан Немања још као обласни владар градио цркве и манастире, манастир Светог Ђорђа у Расу представља прекретницу у владарској идеологији Немањића. На изузетном положају, недалеко од катедралног храма рашке епископије, на старим духовним темељима, овај манастир заснива хришћанску мисао о српској државности - мисао о потпуном складу вере и државе коју је уградио Стефан Немања у темељне вредности српског друштва. Под његовим сводовима стицао је и млади Растко Немањић своја прва духовна искуства.

За време своје владавине, а затим до краја живота, о унапређењу манастирске заједнице старао се краљ Драгутин, који је доградио манастирску цркву и осликао њену припрату. Улазну кулу манастирског комплекса претворио је у капелу и наменио јој функцију гробне цркве.

После несрећног пада с коња недалеко од града Јелача, краљ Драгутин се одрекао престола у корист свог брата Стефана Милутина. На чувеном сабору у Дежеви (1282.), под окриљем манастира Светог Ђорђа, извршена је примопредаја власти у присуству највиших представника цркве и властеле. Тај важан историјски тренутак, по жељи самог краља Драгутина, овековечен је у капели манастира Светог Ђорђа, у склопу јединственог циклуса државних сабора Србије. Идеја о држави и највишој власти у земљи, о престолу и вери предака, уметничком руком сликара још једном је нашла свој израз кроз приказ четири сабора - сабора Стефана Немање, сабора којим је устоличен краљ Стефан Урош I, сабора на коме је сам краљ Драгутин преузео власт и најзад, сабора у Дежеви. Мисао о наследној монархији и династији уткана је и у ктиторску композицију првих Немањића (тзв. хоризонтално стабло династије), на челу са Стефаном Немањом, Св. Симеоном. У капели је приказан и краљ Драгутин са моделом цркве у руци. По изричитиј жељи овог владара, који је пред смрт примио монашки чин и име Теоктист, он је из "сремске земље" у којој је живео, пренет у манастир Светог Ђорђа и ту сахрањен (1316.). Сећање на овог владара и његов допринос процвату манастира остали су у успомени потоњих нараштаја.

После средњег века, у историји цркве и манастира могу се издвојити три главна периода:

1. време турске власти и очувања континуитета живота у манастиру до краја XVII века
2. време напуштања манастира крајем XVII века и његовог рушења закључно са XX веком
3. време истраживања, заштите и обнове манастира

После свих разарања и рушења од манастирског комплекса Ђурђевих Ступова преостали су само поједини делови цркве, у великом степену у рушевинама, са незнатним делом куполе и остацима фресака на сачуваним зидовима; капела краља Драгутина је једина грађевина над којом је постојао и кров, док од осталих манастирских зграда - трпезарија, цистерни и конака - није било видних остатака. Њихове рушевине биле су прекривене земљом и цео простор је био пошумљен непосредно после ослобођења.

Обимни истраживачки радови, а затим и радови на систематској заштити започети су 1960. године. Резултати истраживања били су веома значајни, будући да је под наносом земље и рушевина откривена целокупна основа манастира са остацима грађевина из различитих епоха, као и бројни фрагменти архитектуре, међу којима су најзначајнији делови три поратала на цркви, а посебно ктиторског натписа са годином грађења цркве. После првих конзерваторских радова на цркви, један део фресака је скинут ради заштите и пренет у Народни музеј у Београду. Основна концепција заштите манастира, остварена према конзерваторским начелима важећим за споменике културе највећег значаја, састојала се у конзервацији и презентацији манастирског комплекса, са делимичном обновом цркве и других грађевина у обиму и границама очувања њихове аутентичности и документарности. О томе како је могла изгледати првобитна архитектура цркве данас се може добити представа у омањем липидаријуму - музејској згради, саграђеној на прилазу манастиру. Ту се налази макета цркве израђена у камену, као и најзначајнији делови архитектуре пронађени за време истраживања.

Такав концепт заштите овог комплекса као целине, представљао је завршну фазу заштите Ђурђевих Ступова као споменика културе изузетног значаја који је уписан у листу Светске културне баштине у оквиру просторне целине под називом Стари Рас са Сопоћанима.

Последње године XX века обележене су активностима везаним за обнављање манастира које је иницирала Рашко-призренска епархија. Те активности су се односиле првенствено на истраживање најповољнијих могућности изградње новог манастирског конака, као и просторија друге намене, неопходних за основну функцију манастира. Изградња конака чије је зидање започето 2000. године обележава практично и почетак новог раздобља у историји Ђурђевих Ступова обнављањем манастирског живота после нешто више од три стотине година.

Подигнимо Ступове децо моја драга, наследници будите Небескога блага. Нека Срби чистом вером Христа Бога славе, подигнимо Ступове, чеда Светог Саве. По молитву сви да дате, Немања вас зове, обновимо себе, подигнимо Ступове. Са свих страна и земаља да се српски народ збира, подигнимо Ступове, децо Божјег мира. Подигнимо Ступове, имаћемо хлеба, праву веру, добра дела, то нам свима треба. Не може се град сакрити кад на гори стоји, подигнимо Ступове, соколови моји. Нек Србија цела наша тамјаном мирише, подигнимо Ступове, све више и више. Свештеник Радослав Јанковић

Мисионарска и приложничка акција под називом "Обновимо себе, подигнимо Ступове", у којој учествују бројне државне, културне и научне институције, спортисти, музичари, уметници и многи други, представља заједничко име за све активности које се предузимају у циљу како обнове манастира Ђурђеви Ступови у Расу, тако и духовног просветљења српског народа.

___________________________

1. "Ђурђеви Ступови у старом Расу " - група аутора, издавач Манастир Ђурђеви Ступови, 2010. год.