Монаштво је интегрални део живота Православне Хришћанске
Цркве, и односи се пре свега на начин живота и подвига који
је најближи јеванђелском идеалу. Изворно сам појам монаштва
означава усамљенички начин живота побожних Хришћана, живот
одвојен од сујетног света и његових лажних радости. Као облик
живљења настао је на истоку (Египат, Палестина, Сирија) у
4. веку у виду тежње ка узвишенијем, чистијем морално - духовном
животу православних верника.
То је живот посвећен молитви
за све људе, богомислију и борби против зла у нама и око нас
(што је најтежи вид борбе победити своју сујету).
Монаштво је најкраћи и најбезбеднији пут до спасења (али
не и једини), пут којим се ређе иде, али који је прав и поуздан.
"Уђите на уска врата, јер су широка врата и широк пут
што воде у пропаст и много их је који њиме иду, јер су уска
врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе"
(Мт.7.13-14).
Треба видети и схватити праву вредност свих ствари, земаљских
и небеских, а не посматрати кратковидо, јер задовољство живота
у његовој пуноћи не осећају они који га доживљавају по мерилима
света, него они који га духовно живе.
