 |
|
|
СВЕТИ АРХАНГЕЛИ
 Зидине манастира Свети Арханђели |
Манастир у клисури Призренске Бистрице код Призрена, задужбина цара Душана. Монументалан манастирски комплекс, опасан масивним зидом, грађен је од 1343. до 1352. године, а обухватао је цркву Св. Арханђела, цркву Св. Николе, конак, библиотеку, болницу, трпезарију и друге објекте. Тешко је страдао кад су Турци 1455. заузели Призрен, а потпуно је запустео у другој половини XVI века. Разношење камена за градњу Синан-пашине џамије у Призрену (XVII в.) убрзало је пропадање манастира, сада у рушевинама које су конзервиране.
Главна манастирска црква Св. Арханђела, зидана за маузолеј цара Душана, била је петокуполна грађевина са основом у облику уписаног крста, троделном олтарском апсидом и отвореном спољном припратом. Фасаде од белог и црвеног мермера са богатим пластичним украсима, под од белих и плавих плоча у припрати, те подни мозаик у наосу, најлепши у ондашњој српској уметности, чине овај некад раскошни споменик изврсним примером споја визнтијског и романског градитељског схватања. Сматра се да је слабо очувани живопис надмашио онај из Дечана. У лепо обликовану гробницу у северном броду цркве био је сахрањен цар Душан после смрти 1355. године.
 |
 |
Реконструкција цркве Св. Арханђела
На врхунцу привредне и политичке моћи српске средњевековне државе, пошто је 1346. српска црква уздигнута на ранг патријаршије, архиепископ Јоаникије освећен за првог српског патријарха, а Душан Немањић крунисан у Скопљу за цара Срба и Грка, на државном сабору у Скопљу 1349. објављен је Душанов законик, заправо првих 135 чланова најважнијег законодавног акта средњевековне Србије, а 1354. на сабору, вероватно у Серезу, допуњен је новим одредбама, тако да по нумерацији у науци има укупно 201 члан. Оригинал Законика није сачуван, али је познато 25 преписа из каснијег времена, међу којима су, претпоставља се, најстарији и најближи изгубљеном рукопису Струшки и Призренски препис. Призренски препис, настао у XV веку, чува се у Народном музеју у Београду.
 Душанов Законик
|
|
Члан 171.
Наредба царска: Ако цар напише писмо или из срџбе, или из љубави, или из милости за некога, а то писмо нарушава Законик и није по правди и по закону, како пише Закон, судије том писму да не верују, само да суде и врше по закону. Члан 172.
Све судије да суде по закону, право, како пише у Законику, а да не суде у страху од цара. (Превод Димитрије Богдановић, према Струшком и Атонском препису) |
 Развалине манастира Св. Арханђели |
___________________________
1. "Србија између истока и запада" - Марлис Вујовић, Јован Јанићијевић, ИП "Београд" ДД,
Београд, 1994. год.
2. "Срби у средњем веку" - Сима Ћирковић, "Идеа", Београд, 1997. год.