Избор места

Место на коме је у оквиру средњевековне српске државе подигнут Манастир Жича, одабрано је под утицајем крупних државно-политичких и привредних услова. Чвршће организационо повезивање територија које је Немања само нешто раније припојио Рашкој и непосредна експлоатација плодних подручја која су тада дата на коришћење и управљање Цркви, спадају свакако међу основне.

Жича је основана са недвосмисленом намером да буде седиште Архиепископије где ће се крунисати краљеви и постављати Архиепископи Српске Православне Цркве. Архиепископија је требало да буде подједнако удаљена од византијског Цариграда и латинског Рима.

Осим тога, међу великим српским манастирима Жича се тада налазила најудаљеније од евентуалне опасности која је долазила са југоистока од крсташког латинског царства или од Бугарске.

Поглед из Монашког конака

Природа у којој лежи Жича није само лепа, већ је и богата. Економски разлози да се ту оснује Архиепископија нису били мање пресудни од разлога безбедности. Већ само име Жича говори о крају који је богат житом.