Задужбине Немањића
Насловна » Задужбине

Задужбине

Подизање задужбина био је веома раширен обичај међу српским владарима у средњем веку. У Немањићкој држави, почев од великог жупана Стефана Немање па све до последњег, цара Уроша, а затим у краљевини Мрњавчевића и у кнежевини Лазара Хребељановића, најзад, у деспотовини Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, сваки се владар старао да подигне бар једну велику цркву или манастир, а било их је који су могли да подигну и по десетак храмова. У XII и XIII веку само су владари и њихови најближи рођаци били у могућности да изграде себи задужбине. Манастири се издржавају од имања која су им даровали ктитори. Мисао дародавца, често записана у даровним повељама и навођена у натписима, била је искупљење грехова: светитељ коме је храм посвећен постајао је ктиторов заступник пред Христом на страшном суду.

Манастири и цркве имали су и практичну намену, и то не само ону увек присутну да шире и учвршћују веру у народу. По географском распореду, а били су подизани на најважнијим средњевековним саобраћајницама, може се закључити да су имали и политичку улогу. Неке цркве, су поред овога поменутог, имале још једну намену – представљале су храмове у епископским седиштима, црквеним управним центрима. По тој улози прославиле су се Жича и Пећ, као средишта српске архиепископије, потом и патријаршије. Најзад, многи су манастири подизани да би постали надгробне цркве својих ктитора.

 Пресвета Богородица

ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА

Црква је изграђена на зидинама цркве из 6. века. То је прва задужбина Стефана Немање. Настала је у периоду од 1158-1162. године. Дограђивана је у 14. веку. Радове је изводила и надгледала жена Стефана Немање - Ана, прва знаменита жена и монахиња манастира, са световним именом Анастасија.

 

СВЕТИ НИКОЛА

Манастир Светог Николе је друга задужбина Стефана Немање. Налази се код Куршумлије, у близини реке Топлице. Завршен је око 1166. године. Манастир је био седиште епископа, а касније митрополита топличких.

 Свети Никола
 
 Ђурђеви Ступови

ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ

Задужбина великог жупана Стефана Немање, подигнута 1170/71. године. Немања је овај манастир посветио светом Георгију, у знак захвалности за избављење из тамнице. Налази се на врху једног брда у Расу, код Новог Пазара. Краљ Драгутин га је касније обновио и саградио кулу са капелом.

 

СТУДЕНИЦА

Студеница је најзначајнија задужбина Стефана Немање. Налази се код Ушћа на Ибру и недостижан је градитељски узор средњевековне Србије. Манастир је изграђен између 1183. и 1195. , а живописан заслугом Светог Саве 1208/09. године. Краљ Радослав је око 1235. године доградио припрату. Студеница је посвећена Успењу Пресвете Богородице.

 Студеница
 
 Хиландар

ХИЛАНДАР

На темељима напуштене грчке цркве, на најлепшем делу Свете Горе, налази се манастир Хиландар. Подигли су га 1198/99. године Симеон Немања и Свети Сава уз помоћ краља Стефана Првовенчаног. Хиландар је духовни и културни светионик српског народа кроз векове. На слици је Пирг (Кула) Светог Саве из 1200. године.

 

ЖИЧА

Задужбина краља Стефана Првовенчаног и Светог Саве. Грађена је између 1208. и 1215., а живописана око 1220. године. Налази се на путу Краљево – Матарушка Бања. Манастир Жича је био прво седиште српске архиепископије. Саборна црква је посвећена Вазнесењу Господњем.

 Жича
 
 Милешева

МИЛЕШЕВА

Задужбина краља Владислава, налази се у близини Пријепоља. Манастир је подигнут пре 1228. године и посвећен Вазнесењу Господњем. Живописан је по жељи Светог Саве. Милешевска фреска “Бели Анђео” показује сву лепоту српског средњевековног сликарства. У Милешеви је од 1237. до 1594. године почивало тело Светог Саве.

 

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА

Комплекс цркава, грађен преко стотину година. Цркву Светих Апостола подигао је 1230. године, по жељи Светог Саве, архиепископ Арсеније. Цркву Светог Димитрија пре 1324. године гради архиепископ Никодим, а цркву Богородице Одигитрије, мали храм Светог Николе и припрату која повезује ове три цркве, око 1330. године архиепископ Данило II.

 Пећка Патријаршија
 
 Сопоћани

СОПОЋАНИ

Задужбина краља Уроша I, подигнута око 1255. године и посвећена Светој Тројици. У време цара Душана око 1340. дозидана је припрата са звоником. Црква је живописана између 1263. и 1268. године. Манастир се налази на извору Рашке, код Новог Пазара. Сопоћани су на листи светске културне баштине.

 

ГРАДАЦ

Задужбина краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша I, налази се западно од Брвеника на Ибру. Манастир је подигнут око 1270. године, а живописан око 1275. године. Краљица је овде основала прву женску школу. Градац је посвећен Благовестима.

 Градац
 
 Морача

МОРАЧА

Задужбина кнеза Стефана Немањића, Вукановог сина. Налази се код Колашина, изнад реке Мораче. Манастир је изграђен 1252. године и посвећен Успењу Пресвете Богородице. У Морачи се налази “Свети Илија у пустињи”, једна од најлепших фресака XIII века.

 

ДАВИДОВИЦА

Задужбина Димитрија Немањића, најмлађег Вукановог сина, која је по његовом монашком имену Давид добила име Давидовица. Налази се на обронцима планине Јадовник, недалеко од Пријепоља, у југоисточној Србији. Манастир је изграђен 1281. (1282.) године, а црква је посвећена Богојављењу.

 Давидовица
 
 Рача

РАЧА

Манастир Рача, са Вазнесењском црвом, налази се на падинама Таре, недалеко од Бајине Баште. Подигао га је 1276. млади краљевић Драгутин, праунук Немањин. Некада је био један од центара српске писмености и преписивачке делатности.

 

АРИЉЕ

Задужбина краља Драгутина, подигнута пре 1295. године и посвећена светом Ахилију Лариском. Манастир је био седиште моравичких епископа. Црква је живописана 1296. године и у њој се налази највећа галерија портрета Немањића XIII века.

 Ариље
 
 Бешеново

БЕШЕНОВО

Манастир Бешеново је једини манастир на Фрушкој гори чији се настанак везује за свету лозу Немањића. Према предању, основао га је краљ Драгутин крајем 13. века и посветио га Светим архангелима Михаилу и Гаврилу. Манастир је током II светског рата опустошен и порушен до темеља.

 

ПАПРАЋА

По предању, Папраћа је задужбина краља Драгутина и његових синова Урошица и Владислава II. Данашња црква је подигнута на темељима старе, почетком XVI века. Налази се код Зворника, на извору реке Спрече. Манастир Папраћа посвећен је Благовестима.

 Папраћа
 
 Троноша

ТРОНОША

Манастир Троноша подигнут је почетком 14. века, као задужбина краља Драгутина и његове супруге, краљице Каталине. На Божић 1317. године први пут су зазвонила звона оглашавајући рођење ове подрињске лепотице. Црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице.

 

ЦРКВА У ХИЛАНДАРУ

Данашња саборна црква у Хиландару, посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, задужбина је краља Милутина. Подигнута је 1303. (или 1293. године), на темељима цркве коју су саградили Симеон Немања и Свети Сава. Спољну припрату око 1380. године доградио је кнез Лазар.

 Црква у Хиландару
 
 црква Богородице Љевишке

ЦРКВА БОГОРОДИЦЕ ЉЕВИШКЕ

Призренску катедралу посвећену Богородици, краљ Милутин је сазидао 1306-1307. године на остацима цркве из XIII века. Архитектонски веома успела грађевина чије језгро чини петокуполна црква уписаног крста. Црква је уписана у листу светске културне баштине.

 

КРАЉЕВА ЦРКВА У СТУДЕНИЦИ

У непосредној близини саборне цркве у Студеници, задужбини Стефана Немање, налази се црква посвећена светом Јоакиму и Ани. Подигао је 1313/14. године краљ Милутин, па је позната и као “Краљева црква”. По свом градитељском складу и живопису убраја се у ред најлепших храмова срeдњег века.

 Краљева црква у Студеници
 
 Грачаница

ГРАЧАНИЦА

Задужбина краља Милутина, подигнута 1315. године, налази се у близини Приштине. Грачаница је једна од најочуванијих и најлепших цркава српске средњевековне архитектуре. Фреске изузетне уметничке вредности осликане су 1321/22. године. Спољна припрата цркве дозидана је 1383. године. Грачаница је посвећена Благовестима.

 

БАЊСКА

Задужбина и маузолеј краља Милутина, изграђен је 1312-1316. године и посвећен Светом Стефану. После рушења у турско време, црква је претворена у џамију. Првобитно је имала богату скулптуралну декорацију. Фреске нису сачуване.

 Бањска
 
 Дечани

ДЕЧАНИ

Задужбина краља Стефана Дечанског и његовог сина цара Душана, налази се испод Проклетија у Метохији. Манастир је грађен од 1327. до 1335. , а живописан од 1335. до 1350. године. Високи Дечани су једна од највећих и најраскошнијих српских цркава средњег века. Црква је посвећена Вазнесењу Господњем.

 

ГОРИОЧ

Манастир Гориоч, метох манастира Дечани, са црквом Светог Николе, конаком и звоником, налази се на Белој Стени изнад градића Исток. По народном предању, подигао га је краљ Стефан Дечански и посветио Светом Николи у знак захвалности што му је светитељ "огореле" очи на том месту залечио.

 Гориоч
 
 Свети Архангели

СВЕТИ АРХАНГЕЛИ

У клисури реке Бистрице, 3 км југоисточно од Призрена, налази се манастир са црквом посвећеном светим арханђелима - ктоторија и маузолеј најмоћнијег српског средњевековног владара, краља, а од 1346. године цара Душана.

 

МАТЕЈЧА

Високо на Скопској Црној Гори, у близини Куманова, налази се манастир Матејча. Манастир је почео да гради цар Душан, а завршили су га његова жена, царица Јелена и син, цар Урош након 1355. године. Црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице.

 Матејча
 
 Крка

КРКА

У далматинском залеђу, између Книна и Шибеника, налази се манастир Крка, задужбина Јелене Шубић, ћерке краља Стефана Дечанског и сестре цара Душана. Крка је духовни и културни центар православља у Далмацији, који се први пут помиње 1350. године. Црква је посвећена светом Архангелу Михаилу.

 

РАВАНИЦА

Задужбина кнеза Лазара, налази се у близини Ћуприје. Грађена је између 1375. и 1377., а живопис је завршен око 1387. године. Подизањем Раванице почиње нови, моравски стил у архитектури и сликарству средњевековне Србије. Црква је посвећена Вазнесењу Господњем.

 Раваница
 
 Љубостиња

ЉУБОСТИЊА

Задужбина књегиње Милице, налази се код места Трстеника. Цркву је пред Косовску битку, око 1387/88. године, у најлепшем духу моравске школе, сазидао Раде Неимар. Између 1402. и 1405. године монах Макарије је цркву живописао. Љубостиња је посвећена Успењу Пресвете Богородице.

 

ВЕЛИКИ МЕТЕОРИ

Задужбина светог Атанасија и Јоасафа Метеорита, последњег Немањића, сина Симеона (Синише) деспота, а касније цара српске државе у Епиру и Тесалији. Налази се на врху једне од чудесних стена у Тесалији. Манастирска црква, подигнута 1388. године на темељима старе, посвећена је Преображењу Господњем.

 Велики Метеори

 

СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИРИ

"Српски православни манастири су свештена места за духовни и молитвени живот где се свакодневно прославља име Бога Живаго. Ове српске светиње подизали су подједнако српски владари, црквени великодостојници и верујући српски народ са својим свештенослужитељима. Градили су их и као своје  задужбине, али пре свега, као место заједничке молитве и сусрета са Господом. Сам Господ Исус Христос је рекао: „Где сте два или три сабрани у моје име ту сам и ја међу вама.“ (Мт. 18,20). Стога, где су цркве и манастири ту је и народ Божији.

Манастири су и народна зборишта и место где је српски народ, често пута предвођен својим свештенослужитељима, доносио одлуке од историјског значаја за наш народ.

Од светитеља Саве па до данашњих дана бројни манастири су духовна и административна седишта српских архијереја. Вековима су, у манастирској тишини, црноризци преписивали и украшавали богослужбене и друге црквенопоучитељне књиге. Прве српске штампарије биле су у манастирима; Цетињском, затим Грачаници, Милешеви и другим. Српска нејач прва слова срицала је из Часловца и Псалтира у манастирским школама где су учитељи били учени монаси звани и „даскали“. Српски иконописци су углавном регрутовани из монашких редова. Столећима ови зографи сликају иконе угодника Божијих и по сводовима и другим површинама храма живопишу представе из живота Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице. Српски манастири су и аутентична сведочанства нашег градитељства и свеукупне духовне и уметничке лепоте. У једном броју наших манастира вековима се чувају и молитвено славе свети из нашег рода: у манастиру Студеници су мошти светог Симеона Мироточивог, у Дечанима светог краља Стефана Дечанског, а у манастиру Раваници светог косовског мученика кнеза Лазара.

Српски манастири били су и остали молитвена и духовна станишта, народна зборишта и културна средишта српског верујућег народа. Они су вековима чувари православне вере и светосавске традиције." 

Патријарх српски ПАВЛЕ