Студеница је средњевековни манастир у долини Студенице, леве притоке Ибра, недалеко од места Ушћа, под планином Радочелом. Основао га је Стефан Немања. Имао је више цркава у дворишту овалног облика, које је било опкoљено одбрамбеним зидом. Очуване су три цркве, а од осталих грађевина остали су само темељи или су потпуно ишчезле. Најзначајнија је Немањина црква, саграђена после 1183. и посвећена Богородици. Краљ Радослав дозидао је испред ње велику спољну припрату.
Студеница поседује идеално кружну шему целокупног манастирског комплекса, са свим садржајима уклопљеним унутар масивних зидина. У средишту тог круга налази се католикон.
1. Богородичина црква
2. Краљева црква
3. Никољача
4. Темељи цркве Св. Јована Крститеља
5. Трпезарија
6. Ризница
7. Конаци
8. Западни улаз - пирг
9. Источни улаз
1. Богородичина црква је једнобродна грађевина с једним кубетом и припратом. Споља је у белом мермеру, с богатим пластичним украсом на појединим деловима. Украс је романског стила и највишег је уметничког квалитета међу нашим средњевековним црквама. Мада је у духу италијанских споменика XII века, има и неке аналогије са француском уметношћу тога доба. Нарочито је усредсређена на четири портала: западни, унутарњи и два бочна, као и на троделном олтарском прозору. Од живописа у цркви истичу се велико Распеће и Причешће у олтару. Манастир је уживао највећи углед, а његов игуман је имао прво место у српском Сабору.
2. Из доба краља Милутина је Краљева црква посвећена св. Јоакиму и Ани. Краљева црква је мала, готово квадратне основе, има једно кубе. На олтарској апсиди је у камену уклесан натпис архимандрита Јована из 1314. г. У унутрашњости је сачуван ванредан живопис у стилу тзв. дворске школе краља Милутина.
3. С краја XII или почетком XIII века је црква Светог Николе или Никољача. Смештена је у југоисточном делу манастирске порте. То је скромна једнобродна грађевина без кубета, са остацима доброг живописа са краја XIII века.
4. Између цркве Светог Николе и Краљеве цркве налазе се остаци зидина једнобродне цркве највероватније посвећене Светом Јовану Крститељу.
5. Важно место у оквиру манастирског комплекса Студенице заузима трпезарија. Налази се западно од Богородичиног храма и подигнута је у XIII веку, вероватно за време архиепископа Саве Немањића. То је данас једноставна приземна просторија правоугаоне основе, а унутрашњост је урађена у духу старохришћанских традиција где су коришћени камени столови. Раније је испред трпезарије био и простран трем са колонадама.
6. Вредна збирка богослужбених предмета и икона манастира Студенице, изложена је у манастирској ризници. На жалост, то је само део првобитног богаства, јер већина драгоцених предмета је нестала или је уништена.
7. У склопу манастира, сачувани су остаци конака дуж обимних зидова у којима су биле монашке келије, болница и радионице. Остаци конака показују да су они више пута рушени и обнављани. Данашњи конаци су релативно новије грађевине.
8. На западној страни студеничког комлекса смештена је кула-звонара у чијој су унутрашњости, на месту где је била капела, сачувани фрагменти живописа. На спољашњем делу куле откривени су делови фресака који указују на монументалну композицију лозе Немањића.
9. Источни улаз у манастирски комплекс
Манастир Студеница je 1986. године уписан у листу светске културне баштине и под заштитом је УНЕСКО-а.