Владика Јован Велимировић био је један од највећих у реду знамените галерије српских архијереја.
Рођен је 3. јуна 1912. године, на празник светог цара Константина и царице Јелене, у живописном планинском селу Лелићу, у знаменитој патријархалној лози Велимировића. Његов отац Душан, брат Владике Николаја, погинуо је 1914. године као војник, на почетку Првог светског рата. Од другог разреда гимназије, његов стриц, епископ Николај Велимировић, преузео је бригу о његовом школовању, подизању и образовању.
После завршене мале матуре, уписује се у Битољску богословију, а затим завршава Богословски факултет у Београду. За време другог светског рата, боравио је са владиком Николајем током његовог ропства у Жичи и у манастиру Војловици, све до 14. септембра 1944. када су патријарх Гаврило и владика Николај отпремљени у логор Дахау. То је био Јованов коначни растанак са вољеним стрицем.
Монашки постриг Јован Велимировић је примио 8. фебруара 1952. у манастиру Раковици, а у зиму 1960. постављен је на трон епископа и владике шабачко-ваљевске епархије.
Тада почиње нова етапа у његовом животу. Пун животног искуства и знања, васпитан и стасао уз свенародног и свеправославног Владику Николаја, "вечног патријарха српске православне цркве" како га је отац Јустин Ћелијски назвао, владика Јован у службу епископовања улази са великом озбиљношћу и спремношћу на жртву. Бројне канонске посете, проповеди и поуке, новоподигнути храмови и обновљене цркве, велики број обновљених и нових парохијских домова и сала за народ, десетине и десетине новорукоположених свештеника и богослова, црквени живот пун динамике и активности - сведоци су и обележја његовог владичанског подвига и пастирског рада.
На трону епископа и владике шабачко-ваљевске епархије, провео је скоро 30 година, све до 28. марта 1989. када се упокојио у својој резиденцији у Шапцу, окружен пажњом и љубављу своје духовне деце. Сахрањен је по својој жељи у капели коју је сам подигао, на породичном гробљу код цркве у Лелићу, задужбини породице Велимировић, поред своје мајке и осталих сродника.
Пролази година за годином, деценија за деценијом, од његовог физичког одласка. Велики духовни горостас, Владика Јован, бива из дана у дан све већи и блиставији, као и понос свих оних који су га познавали и имали ту срећу да буду његови савременици или сарадници.
___________________________
1. "Епископ Јован Велимировић" - Љубомир Ранковић, издавач Глас Цркве, Шабац 2019. год.