Доба светлости

Насловна » Доба светлости

ДОБА СВЕТЛОСТИ

У једном времену међу Србима су стварали најбољи сликари цивилизованог света. Било је то у деценијама око средине XIII века, када су на престолу земље седели син и унуци Немањића. Шта се то десило да се Србија можда једини пут нађе на челу сликарског стварања у Европи? Како су се баш на обалама Милешевке, под стењем Ругова, у клисурама Мораче, на изворишту Рашке и на пропланцима над Ибром, обрели највећи мајстори боја, удружени са даровитим градитељима и вајарима? Откуд усамљеност њихових архитектонских решења и оригиналност њиховог сликарства?

Време је простору српске земље и њеним уметницима у XIII веку наменило предводничко место.

 Студеница, манастирски комплекс

Студеница, манастирски комплекс

Цариград, уметничка и политичка метропола Византијског Царства, успео је у XII веку да образује нов став у сликарству, са посебним односом према ранијем уметничком предању. Сликари, окупљени око двора, створили су тзв. комнински стил, а у том стилу репрезентативна дела као што су неки мозаици на галерији Свете Софије у Цариграду или фреске Нерза и Бачкова на Балкану. То источно сликарство одликовало се светлим бојама и употребом мноштва линија при обради фигура. Композиција је била сведена већином на главне актере, маштовито али чврсто повезане. Складност и хеленистичка лепота ликова, чврстина композиције, изувијаност цртежа, свежина и сочност цртежа, јасноћа изражавања, импресионистичка обрада фигура у којој је линија добијала значајну улогу то су биле особине овог стила.

Тек што су, средином истог века, засновали нову државну творевину под Стефаном Немањом, Срби су одмах дошли у додир са уметницима који су у истом духу стварали на Балкану. На основу сачуваних фресака може се закључити да је Немања позвао грчке живописце, највероватније из Солуна, да осликају зидове његовог манастира, Ђурђевих ступова. Та црква, заправо споменик победе, подигнут над новом престоницом Расом, прва је у низу српских задужбина у којој су фреске израђене у духу уметности византијских Комнина.

 Манастир Студеница, лунета бифоре са западне фасаде Богородичине цркве

Манастир Студеница, лунета бифоре са западне фасаде Богородичине цркве

 Манастир Студеница, западни портал Богородичине цркве

Манастир Студеница, западни портал Богородичине цркве

 Манастир Студеница, трифора апсиде Богородичине цркве

Манастир Студеница, трифора апсиде Богородичине цркве

Тако је то трајало у византијском уметничком свету све до првих година XIII века. Тад је одједном дошло до слома. Крсташи, пошавши са запада да ослободе Христов гроб, прешли су Јадран и освојили Задар. Идући даље, умешали су се у византијске прилике. На крају, 1204. године, пао је Цариград, а ослабљено и исцрпено Византијско Царство се распало. Након више од пола столећа, Византинци су на челу са новим царем, Михаилом Палеологом, ушли у своју стару престоницу. Крајем XIII века зачео се ту нов уметнички покрет, који су научници назвали ренесансом Палеолога.

Падом Цариграда под Латине измениле су се прилике и на Балкану. Немањина државна творевина стално је јачала. Држава се простирала на подручју око Мораве, Ибра, Неретве, а границе су јој допирале до Шар-планине и јужног Јадрана. Вештом политиком краљевог брата, Саве Немањића, изборена је и самосталност српске цркве 1219. године. Богатство и самосталност државе и цркве били су подлога и за полет књижевности и уметности. Дошло је до прелома и у уметничком стварању. Рађао се нови тип црквене грађевине, који је у науци добио назив рашка школа. Рађање рашког храма треба тражити у годинама после пада Цариграда – када настаје и посебна редакција српског писма, полет књижевности, итд. – с тим што његову почетну историју обележавају цркве које је подигао Немања у другој половини XII века. Рашка школа, односно рашка црква, настала је, у ствари, узајамним прожимањем византијског плана и романичког начина грађења. Док су у архитектури једну од пресудних улога одиграли приморски, западњачки мајстори, васпитани у романичком духу, дотле је монументално сликарство остало под утицајем византијске уметности.

 Манастир Градац

Манастир Градац, Црква Светог Благовештења, поглед са југозапада