Манастир Давидовица се налази код села Гробнице на реци Лиму, северозападно од Бродарева или 25 км од Пријепоља. Задужбина је жупана Дмитра (Димитрија) Немањића, најмлађег сина краља Вукана Немањића, а унука Стефана Немање. Уговор о изградњи чува се у дубровачком архиву. Према уговору из 1281. године, цркву је саградио протомајстор Десина де Риса из Дубровника са сином Влахом (или Блаж), за 150 солида.
Манастир се помиње у турским пописима из прве половине XVI века као манастир Давидак. Назив је добио по монашком имену ктитора, Давид. Давидовица је током времена више пута страдала. Генерална обнова почела је 1996, а завршена је 1999. године.
Манастир Давидовица
Црква манастира Давидовице саграђена је на темељима византијске базилике из VI века. Jедина je у Србији посвећена празнику Богојављење Господње.
По стилским одликама архитектуре, црква припада споменицима рашке школе. У основи је једнобродна, са припратом и куполом ослоњеном на луке и пиластре. На источној страни је полукружна апсида. Уз травеј, са јужне и северне стране, налази се по једна капела. И бочне капеле правоугаоних основа, са апсидама споља тространим, а изнутра полукружним, имају куполе осмостраних тамбура. Са западне стране је дозидана припрата, касније и спољна. Црква је грађена од тесаника. Сачувани су делови декоративне пластике.
У деветој деценији XIII века, црква је живописана. Сачувани су само фрагменти фресака под куполом и у северној капели посвећеној Светом Димитрију - сцене из живота Светог Димитрија - насталог између 1281. и 1290. године. Сликане су на жутој и плавој основи, али им се због велике оштећености тешко налазе паралеле. Ипак, на неким сачуваним лицима светитеља види се рад сликара који није био кадар да прати савремене уметничке токове. У пандантифима ове капеле насликани су мелоди, приказани како исписују своје текстове.
Манастир Давидовица
Манастир Давидовица
У цркви су сачуване плоче са значајним натписима. У рушевинама манастира пронађена је надгробна плоча за коју се мисли да је припадала обласном владару - кнезу Вратку (старом Југ Богдану, унуку Дмитра Немањића), оцу књегиње Милице. По народном веровању, у овом манастиру је крштена књегиња Милица, а ту су сахрањени и Југ Богдан и осам Југовића.
Ктитор, жупан Дмитар Немањић - монах Давид, сахрањен је у својој задужбини.
___________________________
1. "Манастири Србије" - Слободан Милеуснић, Православна реч, Београд, 2002. год.
2. "Споменичко наслеђе Србије" - Републички завод за заштуту споменика културе, Београд, 2007. год.
