ДУХОВНА АКАДЕМИЈА
Када је тако свестрано обезбедио опстанак, развитак и напредoвање Хиландара, Свети Сава оснива у њему и школу своје врсте - Духовну Академију, која ће оспособљавати српске калуђере и ученике, не само у тадашњој богословској науци и образованости, већ спремати народне учитеље и просветитеље, духовне вође и поглаваре српске цркве и народа. Тој Духовној Академији први наставник и учитељ био је сам оснивач Св. Сава, који јој је и задатак одредио и правац дао - како сведочи његов ученик и биограф, Доментијан.
После Савине оставке и одступања са црквене управе (1233. године) и смрти његове (1236.), Хиландар као да са већом интензивношћу ступа на позорницу српске самосталне цркве и независне државе. У току целог другог периода историје српске цркве, жичко-пећске аутокефалне архиепископије - до прогласа Патријаршије (1346. године), својим интензивним патриотским радом стиче освештано право да се црквени великодостојници, епископи и архиепископи бирају, скоро искључиво, из хиландарског братства. Јер, на врховном кoрмилу српске цркве од 12 апостола, српских архиепископа, колико их је било у периоду од скоро једног и четврт века (1219-1346.) видећемо читаву лозу, десетак њих, бивших Хиландараца, који су претходно били васпитаници Савине Духовне Академије, затим њени учитељи и наставници, исповедници ("духовници") и игумани братства хиландарског, па епископи разних епархија у Србији и напослетку њени црквени поглавари, аутокефални архиепископи.
Лоза Хиландараца на "апостолском седанију" као по каквом "династичком праву наслеђа" траје без мало као и лоза дома Немањића.
