ИЛУМИНАТОРСКИ РАД
Један од најбитнијих задатака манастира Хиландара су од самог почетка били преводилаштво и преписивачка делатност, о чему говоре записи и белешке још из XIII века. Уз њих је ишло украшавање књига иницијалима, заставицама и минијатурама. Хиландар је имао своју посебну сликарску радионицу која се, пре свега, посветила илуминаторском раду.
Образовано у доба првих превода словенских књига, украшавање ћириличних рукописа прерасло је у својеврсну уметност. Нису то биле мале слике у књигама, сличне онима изведеним у мозаику или на иконама, него углавном цртежи мање или више обојени. Предмет њихове пажње најмање је била светачка фигура или сцена из Христовог живота - мада и њих понегде има - већ фантастична животиња или геометријски преплет, који су служили као украс за почетно слово или правоугаоно поље на заглављу неке књиге. Могућно је да су први словенски писари преузели овакве облике још кад су се Ћирило и Методије припремали у Солуну за пут, па су се, преводећи нека основна хришћанска дела, ослонили на локалне писаре из околине Солуна. Није искључено да су и у Панонији и Моравској, где су заједно са својим ученицима наставили с преводилаштвом, њихови преписивачи преузели тамошње текуће облике украса. Једном озакоњен ауторитетом словенских апостола, украс се преузимао заједно са текстом из старијег предлошка на који се преписивач ослањао.
Изборно јеванђеље из треће
четвртине XIII века, пример
уређеног
рашког рукописа и хиландарске
калиграфије,
украшено је
карактеристичним иницијалом
тератолошког стила
Хиландарски писари XIV века
оставили
су
за собом
ремек
дела
калиграфије: Изборно
јеванђеље монаха
Романа
из 1337.
године
У Хиландару се чува највећи број украшених српских књига из XIII века. Оне су све одане традицији. На иницијалима се преплићу тела фантастичних животиња или змија, пратећи својим положајем облике слова; разнолике звери прерастају у биљке или избацују лиснате гранчице из чељусти; разлистале траке су тако испреплетане да се кроз њих може распознати смисао иницијала. И на заставицама су, најчешће, исти мотиви, само другачије распоређени. Најлепши су они у којима су у геометријско-биљну средину уплетене звери птичјег тела и псеће главе, међусобно сучељене или леђима окренуте једна другој. Читав свет изникао из маште средњевековног човека настанио се у словенским књигама, па и у рукописима из преписивачке радионице у Хиландару.
Најстарије српско Четворојеванђеље, сачувано у Хиландару,
одликује се и маштовитим орнаментом живих боја
Почетна застава у рукопису с Беседама
Јована
Златоустог. Текст
је исписао средином XV века у Смедереву
познати музичар
кир Стефан доместик, а минијатуре насликао
зограф Теодор
Хиландарска библиотека има низ рукописних
књига из треће четвртине XIV века чији су дародавци познати, а украс
једнак или врло сродан. Најраскошније је украшено јеванђеље патријарха Саве
које, поред разнобојних иницијала с преплетима, има четири велике заставице испред
сваког јеванђеља. Поља заставица попуњена су стилизованим цветним латицама
и геометријским орнаментима, изведеним бојом и златом; у средини
заставице је округло, квадратно или четворолисно поље с ликовима јеванђелиста
у тренутку писања, иза којих је насликана по једна млада жена, симбол
божанске мудрости. Украс у свим тим рукописима својствен је тзв. раскошном
или неовизантијском стилу минијатура који је почео да се шири по свим
православним земљама око средине XIV века. Одлика му је ослањање, типом
орнамента, на старији византијски украс у књигама из XI и XII века. Тако
је Хиландарска радионица, преко неких својих способнијих уметника, доприносила
да се Хиландар прочује и по својој преписивачкој и илуминаторској делатности.
Четворојеванђеље српског патријарха Саве
IV (1354-1375),
који је пре свога избора за епископа био хиландарски
игуман.
Минијатура јеванђелисте Матеја
