СВЕТОГОРСКИ МАНАСТИРИ
Већина манастира у Светој Гори подигнута је дуж стеновитих обала дугог полуострва Атос. Ради лакше одбране од морских гусара и Каталонаца, манастири су, најчешће, грађени на високој стени; ограђени су високом и јаким зидом са одбрамбеном кулом - пиргом. Манастир има само један улаз - капију, оковану тешким гвожђем. Крај ње је, као по правилу, топуз, који симболизује спремност манастира да се одупре сваком нападачу.
Главна црква - католикон је увек у средини дворишта, а манастирски конаци (углавном вишеспратни), са високо уздигнутим прозорима и покривени каменим плочама, саграђени су унаоколо уза саме зидове манастира.
Манастирске цркве, усред дворишта, грађене су у монументалном византијском стилу, са једним кубетом и пространим предворјем са западне стране. Основа им је детелинастог облика (сем олтара, имају слична проширења лево и десно испред њега). Преко сводова су оловни покривачи.
Унутрашњост цркава украшавао је богат живопис, који је временом потамнео, па је у пуно случајева неуком руком премазан новим свежијим бојама, тако да су првобитне фреске изгубиле своју уметничку вредност.
Ту су и полилеји - велики прстенови са кандилима, свећама и иконама, окачени на позлаћене ланце причвршћене за главна кубета.
Сваки манастир има више мањих цркава- параклиса, такође, покривених каменим плочама или оловом.
Иконостаси су, такође, богато и китњасто обрађени (резани у дрвету и позлаћени), у барокном стилу. Они су, очигледно, новијег датума. Заменили су или само заклонили старе, мермерне и ниске иконостасе.
Диптих Угљеше Деспотовића из 14. века (Манастир Хиландар)
Има у овим манастирима и икона високе уметничке вредности и разних реликвија. Ризнице и библиотеке чувају многе црквене сасуде, иконе, повеље, рукописне књиге, разне дарове и све друго што има неоспорну уметничку и, посебно, документарну вредност.
Економију (газдинство) или метох манастира чине манастирска имања у плодним увалама на Светој Гори и ван ње, засејана пшеницом, кукурузом и поврћем; ту су и виногради и маслињаци. На имањима, поред монаха, раде и плаћени аргати из оближњих села. У подрумима манастира, у великим питосима од печене земље, чува се зејтин, а у огромним дрвеним бачвама вино.
