МОНАШКЕ УСТАНОВЕ
Постоји у Светој Гори, у погледу организације и начина живота, више типова монашких установа. То су: манастири, скитови, колибе, испоснице, келије.
МАНАСТИРИ Свете Горе могу да буду:
а) општежитељни - у њима је све заједничко (пребивалиште, делатност, храна, молитва; монаси не могу да имају своју, личну својину и одликује их потпуна послушност игуману као управитељу манастира)
б) особеножитељни - у њима су заједнички пребивалиште и занимање, молитва је лична и заједничка, исхрана засебна (монаси добијају намирнице и хлеб у одређене дане и сами спремају оброке у својим келијама, и новац за одећу), а манастиром, уместо игумана, управља свештени сабор од чланова једном изабраних за цео живот.
Поглед на планину Атос (2033м)
ИСПОСНИЦА је мало боравиште у пустињском месту, у коме монах упражњава највишу и беспрекорну аскезу.
КОЛИБА је мала кућица са својом малом капелом унутра и с једним или два-три монаха; у њој се живи у најстрожем подвигу и израђују иконе, бројанице и предмети дубореза и уметности.
КЕЛИЈА је нешто пространије монашко боравиште за три или више искушеника, које има своју унутрашњу црквицу и обрадиво земљиште.
СКИТОВИ су веће келије с групом монаха; припадају одређеном манастиру; скитом управља дикеј.
На Светој Гори налази се 20 великих самосталних манастира, 12 скитова и стотине келија и испосница.
